Соколац, 29.07.2023 године.

Предсједник Удружења логораша регије Бирач, Винко Лале је у изјави за медије  рекао да је као заточеник у логору „Силос“ дијелио судбину са око 600 Срба са тог подручја који су били у три логора на подручју Тарчина и Пазарића.

Он је испричао да су и хотели на Игману служили за боравак логораша док су били на принудним радовима на копању ровова и утврђивању првих борбених линија на том дијелу ратишта, гдје се и Јадранко нашао у групи од двадесетак логораша пребачених на ту планину на принудне радове.

Лале, који је и потпредсједник Савеза логораша Републике Српске, рекао је да је та група имала несрећу да буде распоређена код Специјалне јединице „Зулфикар“ коју је предводио извјесни Зука ( Зулфикар Алишпаго), односно јединице за специјалне намјене под директном командом Алије Изетбеговића.

Ти затвореници су били малтеретирани од припадника Зукине јединице и то од групе коју је предводио Неџад Хоџић, а по бруталности су се истицали Салчиновић звани „Струја“ и још пет-шест момака под ратним надимцима који тукли, малтретирали, чак и сексуално злостављали логораше на Игману. Лале је рекао да је почетак 1993 године био нјтежи период поготову за групу у којој је био и Главаш, а која ј ебила пребачена у складиште опреме, горива и хране за коње коју је прије рата користило  Шумарство.

Према бази података удружења, Јадранка Главаша су припадници те јединице тукли од 2 до ујутру у 6 часова када је и преминуо од батина. Свједоци су тврдили да је група заточеника везаних очију одведена према Пазарићу гдје су ископали раку и испод велике оморике положили тијело Јадранка Главаша. Након 30 година тијело јре пронађено на сасвим другом дијелу Игманаиспод хотела „Мразиште“ гдје је највјероватније тијело пренешено накнадно.