Данас у Скеланима, малој варошици на лијевој обали Дрине, коју од сусједне Бајине Баште у Републици Србији дијели само велики метални мост, поклон овом крају српског краља, био је дан туге, сјећања и бола. Пред Спомен обиљежјем за 305 српских жртава овог краја служен је парастос, запаљене свијеће и положено цвијеће. У име удружења и Савеза логораша Републике Српске, цвијеће су положили Винко Лале и Илија Ивановић.

На данашњи дан 1993 године, муслиманске злочиначке хорде из Сребренице, предвођене Насером Орићем, у раним јутарњим сатима напале су на уснуло српско становништво околних села и засеока.

У свом злочиначком пиру, убијали су све што су стигли. Нису поштедили ни старце, дјецу, ни жене. С обзиром да Скелане од Бајине Баште у Републици Србији дијели само поменути мост, већина становништва је с почетком напада, панично почела бјежати у правцу моста. Муслимански снајперисти су са околних брда и из оближњих кућа, јаком ватром покривали прилаз мосту и сам мост. Ту су убили највећи број Срба. У свом злочиначком пиру убили су Гордану Секулић која је са својом дјецом покушавала побјећи у слободу.

Ту на самом прилазу мосту злочинци су снајперским хитцима усмртили браћу Димитријевић, Александра (5) и Радослава (12) у наручју њихове мајке.

Тог дана је и Цветко Ристић, дјечак од 13 година, остао без цијеле породице. На прагу куће убијени су му отац, мајка и сестра, а брат одведен у Сребреницу из које се никада није вратио.

Многи заробљени Срби одведени су у логоре смрти у Сребреници, а само ријетки међу којима је био Илија Ивановић су преживјели тај пакао и остали свједоци тих страшних тортура.

У попаљеним селима и на мосту остало је 69 убијених Срба, а 165 је рањено.

 На Спомен обиљежју уписано је 305 српских имена овог краја.

Њима у славу и час, служен је парастос и запаљене су свијеће за њихове душе.

Цвијеће су положиле многобројне делегације из Републике Српске и Србије.

Цвијеће испред Савеза логораша Републике Српске и нашег удружења положили су Винко Лале и Илија Ивановић.

Требали на крају рећи да злочинци живе слободно, неки у Сребреници, други у Америци, Њемачкој, Шведској...