Ове наводе Срни је потврдио и предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале, који је био један од заточеника у "Силосу".Говорећи о предмету "Силос", Лале је подсјетио је да је првооптужени у овом предмету Мустафа Ђелиловић преминуо прије коначне пресуде.

Логор "Силос" у Тарчину

 

 Логор ОШ "9.мај" Пазарић

"Ђелиловић је првостепеном пресудом био осуђен на десет година затвора и Суд БиХ је, знајући за његову болест, намјерно одлагао изрицање другостепене пресуде и умро је избјегавши већу казну од првостепене јер су постојали докази да се изрекне оштрија", појашњава Лале.

Логораши сумњају да је Суд БиХ био упознат са његовим здравственим стањем и намјерно одуговлачио са пресудом како био он избјегао евентуалну казну.

"Такође, због болести, посебно је изречена пресуда Шерифу Мешановићу коме је Суд БиХ издао акта за упућивање на издржавање казне као и осталим осуђеним у предмету `Фадил Човић и други`, али су они још на слободи", појашњава Лале.

 К

Логор касарна "Крупа" Зовик

Он прецизира да су осуђени Халид Човић и Нермин Калембер ступили на издржавање казни док су Фадил Човић, Незир Казић, Бећир Хујић, Мирсад Шабић и Шериф Мешановић још на слободи.

"Према нашим сазнањима, њима је због наводне акутне болести одгођено извршење казни затвора на краћи период. Колико ће то трајати није нам познато, а након дугогодишње опструкције Суда сумњамо у тачност тих навода, односно сматрамо да постоји пристрасност љекарског тима који је вршио наводна вјештачења здравственог стања осуђених", преноси Лале оцјену логораша које су ови злочинци мучили или злостављали.

Лале каже да им је у Суду БиХ потврђено да због ових разлога четворица осуђеника за ратне злочине над Србима ни након скоро пола године од изрицања пресуде још нису на издржавању казне.

Логор хотел "Мразиште" Игман

"Ми и даље водимо борбу и доказујемо шта смо све доживјели и препатили у паклу `Силоса`, тортурама и данима када су живи завидјели мртвима. Још увијек наилазимо на опструкције и отпор правосуђа БиХ иако је свима још током рата познато било какве тортуре су спровођене над заробљеним недужним цивилима у тим логорима, а били су заробљени само због тога што су били Срби", наглашава Лале.

Он указује да је осуђена само мања група починилаца злочина у "Силосу", да су им изречене симболичне казне, али да је та пресуда веома значајна јер је Суд коначно оквалификовао као логоре "Силос", касарну "Крупа" и школу "9. мај" у Пазарићу.

Логор отел "Фамос" Игман

Нажалост, велики број логораша није дочекао изрицање пресуде њиховим џелатима.

Лале истиче да логораши очекују да ће бити још судских предмета везаних за ове логоре и да није завршен процес доказивања истине и правде за све злочине и починиоце, али да је жалосно да је правосуђе БиХ потрошило четврт вијека да би изрекло прве пресуде за вишегодишња злостављања, тортуре и убијања Срба у ова три стратишта.

"Предмети се развлаче и чека се да помру свједоци и да тиме починиоци остану некажњени због `недостатка доказа`, што је најомиљенија флоскула коју користи као образложење Суд БиХ и тиме правда свој нерад и једностран однос према жртвама, штитећи починиоце злочина над Србима или им изричући минималне казне за страшне злочине, док Србима изричу максималне казне због било какве ратне оптужбе", наглашава Лале.

Независна комисија за утврђивање истине о догађајима током рата у Сарајеву, констатовала је да је у самом граду било 211 логора и мјеста заточења за Србе.

Убијено је око 3.000 српских цивила, готово 1.700 тешко рањено, а већина мртвих и рањених Срба није имала везе са ратним дејствима, јер су као цивили одвођени у логоре из својих кућа и станова или са радних мјеста и улице.