Братунац, 01.09.2020 године

Предсједник удружења, Винко Лале, у разговору са дописником СРНА-е Миром Пејићем,  изјавио  је да су посљедице НАТО агресије од прије 25 година на општине тадашњег Српског Сарајева и даље јако изражене код бивших али и садашњих становника тих простора, посебно општине Хаџићи.

Лале је изјавио да према податцима и сазнањима којима располаже удружење, смртност људи избјеглих из сарајевских општина, а највише из Хаџића у Братунац, након Дејтонског мировног споразума и сарајевског егзодуса 2,5 пута већи у односу на смртност домицијелних становника послије рата. То најбоље показује какве застрашујуће последице производи радијација муниције са осиромашеним уранијумом, којом је авијација НАТО гађала циљеве у Српском Сарајеву.

Срби избјегли из Хаџића су најугроженија група и највише их оболијева и умире од различитих врста карцинома изазваних радијацијом. Нажалост тај тренд је још присутан, а у последње вријеме највише оболијевају средњовјечне особе које су 1995 године у вријеме агресије и бомбардовања били дјеца или адосцеленти.

Најновије званичне информације из Федерације БиХ показују да је највише обољелих од карцинома у том ентитету након рата управо у општини Хаџићи, а ријеч је о муслиманском становништву које је након рата населило ту општину.

Према подацима Удружења логораша међу којима је највише оних који су били у логору „Силос“ у Трчину, нема породице да нема некога обољелог од ове опаке болести.

Лале је нагласио да је био члан интерне Комисије која је правила извјештај  са одређених локација и увиђаја о последицама материјалне штете у војним објектима и да је био свједок кратера од авио-бомбардовања величине 15 метара дубине и 36 пречника, а од детонације комплетан лимени кров објекта је однешен око 4. километра у Игман. Та касарна у насељу Ушивак код Хаџића је данас центар за мигранте.

Лале је подсјетио да је тада највише бомбардован Технички ремонтни завод у ком је и данас повећана радијација.

Злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске почело је 30. авгуса 1995 године у 2,12 часоваи трајало до 14 септембра. У том злочиначком нападу страдало је  више од 100 недужних цивила.

На положаје Војске Републике Српске НАТО је бацио  1056 бомби, од чега 708 вођених, а укупна количина експлозива је била 10 000 тона.

Повод за овај невиђени злочин је била експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995 године, а за коју су без доказа оптужени Срби и ако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да нема доказа да је граната дошла са српских положаја. То је потврдио и Генерални секретар УН Јасуши Акаши.

Тадашњи командант УНПРОФОРА генерал Мајкл Роуз тврдио је да се не може рећи одакле је граната испаљена.

Руски пуковник командант руског мировног батаљона  у Сарајеву  Андреј Демуренко , који је учествовао у истрази изјавио је да су Срби неправедно оптужени , само да би НАТО имао разлог да их нападне.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова  која је донесена у марту ове године  као Дан сјећања на жртвве  НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар. Тај датум је одабран као  дан када су бомбардовањем убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица у Војковићима, Српско Сарајево.