Република Србија, Чуруг 30.06.2020 године.

Делегација удружења посјетила је породицу Анђелке Братић која је своје уточиште послије ратних страхота, протјеривања из Пазарића у Хаџиће, дејтонског егзодуса из Хаџића у Братунац,  нашла у овој малој војвођанској варошици на путу између Новог Сада и Зрењанина.

Илија ивановић, Тијана Јовановић Дачић, Винко Лале, Ристо Гогић, др. Славољуб Милојевић, Мика Ковачић, Јелена Лончаревић, Анђелка Братић, Недељко Братић и Горан Братић испред куће Братића.

 

 

Анђелка је рођена 07.10.1959 године у Сарајеву и до избијања ратних сукоба у БиХ живјела је у селу Дуб код Пазарића, општина Хаџићи. Ту је живјела са супругом Недељком и изродила кћерку Ведрану и сина Горана.

Избијањем ратних сукоба у БиХ, почео је пакао за српско становништво у насељима општине Хаџићи која су остала под контролом муслиманских власти. Убрзо се формирају логори за српско становништво у ОШ „9 мај“ у Пазарићу и „Силос“ у сусједном Тарчину ( нешто касније ће формирати логор „Крупа“у Зовику ). Анђелкиног свекра Жарка, заједно са осталим Србима, муслиманска полиција и  Територијална одбрана хапсе и прогоне у логоре, остављајући незаштићене жене и нејач у селима.

Одмах су започели упади  у незаштићене куће, пљачке, убиства, силовања...

Нажалост и Анђелка дијели судбину многих српкиња. Приликом једног упада из наручја јој отимају сина, бацају на земљу и газе ногама када губи свијест. Ломе му неколико ребара, што оставља трајне последице по његово здраствено стање и сметње у његовом развоју.Сваки дан је био испуњен страхом за мушкарце у логору, за сопствени живот и живот дјеце. Ноћи су често проводили у оближњој шуми, бјежећи од злотвора.

Почетком септембра 1992 године приликом упада и пљачке од стране припадника муслиманско-хрватских бојовника, Анђелка је доживјела хорор од стране групе монструма, који су починили најтежи облик ратног злочина.

Убрзо послије тога  упали су у сусједну кућу старца Шпире Братића, њега убијају на кућном прагу, а сестру му Велинку касапе ножевима ( на срећу она је преживјела више од десет убода ножа).

Анђелка је своју трауматичну причу уз сагалсност породице, повјерила пријатељима из удружења, а послије извјесног времена и институцијама и медијима.

Послије свега што је преживјела, Анђелка је успјела да сачува своју породицу, кћерка је срећно удата (троје дјеце), Горан је мајкин ослонац у пословима, а супруг Недељко се труди да осигура егзистенцију породици.

Анђелка је годинама, живјећи у Братунцу, била један од највреднијих активиста удружења и оставила је свој печат у раду и животу нашег удружења.

Због свега тога, због снаге којом је испричала истину о страдању српске жене у последњем рату, Анђелка заслужује епитет – ЖЕНЕ ХЕРОИНЕ!.

Због тога је руководство удружења увијек било уз њу и пружало подршку и моралну и материјалну онолико колико је могло и у облику у ком је било у могућности.

Анђелка међу пријатељима.

Данас смо уприличили посјету са пријатељима из Међународне мреже помоћи (ИАН) из Београда њеној породици у Чуругу и том приликом су јој поклонили хуманитарну помоћ коју су остварили уз подршку организације „Човјекољубље“ из Београда, те скромну помоћ од чланова нашег удружења.

Др. Милојевић - неће изостати љекарска помоћ породици.

Овом приликом доктор Славољуб Милојевић је обавио разговор са Анђелком и Гораном, те дао потребне лијекове. Пријатељи из ИАН-а су обећали бесплатан љекарски преглед за све чланове породице у Београду.

Винко Лале и Милан Ранков - српски хуманисти.

За љепши дан ове породице побринуо се српски хуманиста Милан Ранков, који је уз подршку српских НВО прикупио одређена финансијска средства  и купио мултикултиватор, који ће олакшати овој породици живот.

Кућа Братића је данас заиста била преплављена срећом, емоцијама које нико није скривао, то је ова породица, то је Анђелка жена хероина заслужила.

Ристо Гогић, Илија Ивановић и Милка Ковачић- Анђелкини драги пријаељи из удружења.

Хвала свим људима доброг срца који су  се укључили у подршку овој породици у име свих чланова нашег удружења, хвала оним који су данас одвојили своје вријеме за ову породицу Тијани, Јелени, Славољубу, Милану, Милки, Ристу, Илији и Винку.

Хвала и Анђелки, Горану и Недељку који су били дивни домаћини и који су нас тако дивно угостили са пуно љубави и што су нам приредили овако диван дан у Чуругу.