Братунац, 21.03.2019 године – Отворено писмо за медије

Поводом тенденциозних, не аргументованих и хистеричних напада бошњачких  појединаца и медија на научну студију под називом „Битка за Сребреницу – Рат за цивилизацију“, аутора Душана Павловића, а чија промоција је одржана и у Сребреници 15.03.2019 године, удружење упућује следеће :

ОТВОРЕНО ПИСМО ЗА МЕДИЈЕ

Ми бивши логораши, жртве и породице несталих из регије средњег Подриња и Бирча, шаљемо ово отворено писмо свим медијима и институцијама Републике Српске, а поводом напада од стране бошњачких медија и представника породица жртава на научну студију под називом „Битка за Сребреницу – Рат за цивилизацију“ и њеног аутора Душана Павловића.

Повод за овај напад је била промоција студије која је одржана у Сребреници 15.3.2019. Сви присутни у сали културног центра су били свједоци да су у склопу представљања ове обимне и стручне студије били изнесени јасни подаци о страдању свих народа на овом подручју током ратног периода. Сама ова студија започиње са анализом о карактеру страдања српског народа на читавом подручју средњег Подриња и Бирча, што је аутор у уводу и представио, али је поред овога главни фокус студије био на догађајима који су се догодили у јулу 1995. године. Том приликом аутор књиге господин Павловић, као озбиљан истраживач, саопштио је резултате свог истраживања о ослобађању Сребренице на један професионалан и стручан начин како му и доликује. Свака његова изјава је била аргументована и подржана доказима и другом документацијом. Оно што је посебно интересантно у овој студији јесте да је аутор током комплетног научно истраживачког рада користио углавном документацију такозване Армије БиХ. Кроз своју студију аутор је посебно истакао да су по команди сви војни обвезници активног и резервног састава муслиманске 28. дивизије напустили Сребреницу, своје породице и дјецу, те у војној формацији кренули у пробој ка Тузли. Користећи се муслиманским документима и чињеницама господин Павловић је у својој студији успио доказати да су хиљаде муслиманских бораца страдале у операцији пробоја тог обруча током борби, али истовремено аутор је инсистирао и на чињеницама које показују да су муслимански ратни заробљеници који су требали бити размјењени, одведени на погубљење. Упркос аргументима, чињеницама као и наведеним документима у књизи, ова студија је изазвала жучне реакције представника бошњачких породица жртава, међу којима се посебно истакао извијесни Неџад Авдић. Овом господину је изузетно засметало што је аутор користио документе тадашње Армије БиХ како би пажљиво реконструисао ратну операцију пробоја из окружења на потезу Шушњари - Тузла. И поред јасних доказа, господин Авдић је добио простор да у сали изнесе свој коментар, што је дотични злоупотријебио покушавајући да изазове инцидент и понижавајући српске жртве, тражећи да се искључиво прича само о бошњачким жртвама. Не спорећи чињеницу да је господин Авдић жртва која је преживјела стријељање, нажалост не можемо се отети утиску да статус жртве истовремено подразумијева и обавезну моралност. Исти је заборавио да је његов отац био члан Армије БиХ, која је на простору средњег Подриња побила на стотине стараца, преко 200 жена и 50 дјеце, а многи чланови њихових породица су те вечери управо присуствовали овој промоцији. Пошто очигледно није успио у својој намјери, јер је промоција књиге протекла без инцидента, одмах сутрадан кренули су оштри медијски напади на овај догађај и самог аутора користећи најтеже конструкције, те му лијепећи етикете негатора геноцида, ревизионисте, а научну студију су окарактерисали као најобичније смеће, иако их је аутор позивао да прво прочитају студију, па да онда аргументују своје чињенице. При том је јасно да нико од њих није уопште имао прилику да прочита нити један редак књиге, јер је управо у Сребреници одржана прва промоција за Подриње. У овим медијским нападима, неки су одлазили толико далеко да су ову научну студију доводили у везу са манифестом човјека који је починио масакр на Новом Зеланду. Овим се јасно покушао криминализовати сваки покушај научног и аргументованог истраживања, те доказивања чињеница из посљедњег рата на нашем подручју, а није се пропустила ни прилика да се комплетан српски народ и Република Српска прикажу као геноцидни. Управо за нас жртве, због овога и због истине о страдању српског народа на овом подручју, и истине о манипулацијама догађајима из јула 1995. који се стављају нама на терет, и на терет цијелом српском народу, тражимо од институција Републике Српске да стану у нашу заштиту, и у заштиту једне овако важне стручне студије, те њеног аутора.