Пројекат “Сјећање” - свједочење Иванке Стевановић

Братунац, 11.12.2025 године.

Данас је своје свједочење за архив Меморијала Републике Српске, испричала Иванка Стевановић рођена Вујадиновић. Рођена је 20.02.1978 године у Љубовији СР Србија. Одрасла је у селу Чумавићи, засеок Осредак у општини Сребреница. Родитељи Милован и Ковиљка имали су 4 дјеце. У заједници  је живио  стриц Михајло и стрина Милојка те њихови синови Томо и Милинко. Дјетињство је било прекинуто ратом.

У мају мјесецу 1992 године, муслимани су опколили село и нису дозвољавали излазак. Муслимански војници су упадали у село, вријеђали, тукли мушкарце, а Рајка и Милована Вујадиновића су одводили у муслиманско село Бацуте и тамо их тукли. Милован се једном вратио сав спаљен и модар. Палили су га цигаретама и најлоном. Једну ноћ у село упада Насер Орић са војницима, преврћу све по кућама, њих изгоне из њих и тјерају према њиховом селу Бацуте. Тада поново изводе Рајка и премлаћују га.

Њену сестру близанкињу тада изводе из колоне и воде да је закољу. Извадили су нож, репетирали пушке и повели је из колоне. Мајку су послали да понесе мотику и лопату да би је могла сахранити. Отишла је и донијела алат. Само она зна како јој је било. Неко је у том моменту дошао и рекао да нико не смије фалити. Вратили су је у колону.

Ту све убацују као стоку у камионе и одвозе у пилићарник у Горњим Поточарима. Објекат је имао решетке а унутра је био пилићарник. Било је пуно кокошијег ђубрета и остатака кавеза. Смрад је био неподношљив. У једном углу је била рупа у коју смо сви вршили нужду. Добијали су само канту воде што није било довољно, а од хране понекад хљеб од сточног брашна и понекад по једно кувано јаје. Глад и жеђ су били стални. Неке од њих су пребацивали у сусједну кућу поред куће Насера Орића. У том подруму је била вода па су морали стајати на неким даскама изнад воде цијело вријеме. Спас је стигао размјеном на Жутом мосту 13.06.1992  и преласком у Братунац.