Пројекат “Сјећање” - свједочење Јована Голијанина

Братунац, 26.11.2025 године.

Снимање по пројекту “Сјећања” за будући рад и архив Меморијалног центра, а који проводи ЈУ Меморијали Републике Српске са локалним заједницама и НВО, техничка екипа снимила је свједочење Јована Голијанина о заробљавању и тортури над његовим оцем Миладином.

Миладин Голијанин, рођен  је 25.12.1925 године у селу Ћешна Страна, општина Трново. Индустријализацијом великих градова, та генерација се селила из села у велике градове. Тако је и Миладин “трбухом за крухом” отишао у Сарајево.

Живио је просјечан раднички живот, ријешио станбено питање, формирао породицу, школовао дјецу...

По одласку у заслужену пензију у доброј умној и физичкој кондицији, враћа се у родно село. Ту се почиње бавити формирањем сеоског газдинства. Обнавља имање, набавља сточни фонд (овце, козе, краве, свиње...).

Сву идилу сеоског живота прекида рат који и у ово скоро замрло српско село долази средином јуна. Муслимани упадају у село пљачкају сву имовину, сточни фонд, вриједне ствари. Миладина заробљавају, на леђа му товаре опљачкане ствари, чак и тв пријемник и тако везаног га гоне шумским путевима неких 10-ак километара до насеља Делијаши.

Ту га завезаног, заједно са старцем Мирком Голијанином, локалним шумаром, закуцавају на дрвену бандеру у центру насеља на обали Црне ријеке која протиче кроз сам центар насеља. Тако су били изложени малтретирању, урнисању, каменовању, пљувању, тучи свима који су пролазили. Два старца, два угледна српска домаћина, људи који су највише помогли и задужили комшије муслимане, били су изложени као чудовишта, животиње, србочетници...

Након 15 дана понижавања патње, жеђи и глади, Миладина одводе у Трново у логор. Ту остаје око 2,5 мјесецa. Размјењен је и прешао на српску територију Калиновика. Упокојио се 15.12.2000 године.