погода Донецке
купить регистратор

Пројекат “Сјећање” - свједочење Далибора Глигоревића

Братунац, 21.11.2025 године.

Брадина, синоним страдања српског народа, а дјелић сјећања за будуће генерације у архив Меморијала Републике Српске, оставио је својим свједочењем Далибор Глигоревић - Дадо.

Далибор Глигоревић је рођен 12.02.1976 године у селу Брадина, општина Коњиц. До избијања ратних сукоба Далибор је живио са оцем Сретком, мајком Росом и сестром Далиборком. Живио је безбрижно дјетињство у својој породичној кући на вјековном огњишту.

Све је промјенило несретно избијање ратних сукоба  у БиХ, којим су се десили на простору Брадине 25.05.1992 године.

Тог дана велике муслиманско-хрватске снаге нападају село, пљачкају, пале убијају све редом. Настао је пакао на земљи. Неке жене са малом дјецом бјеже у оближње шуме и крију се. Далибор је провео извјесно вријеме са својом породицом у шуми. Глад их тјера у село гдје их муслиманска војска заробљава и затвара у логор који су формирали у ОШ “Звонимир Белша - Ноно” у Брадини. Преживјеле мушкарце из села су протјерали у формирани логор у касарни “Челебићи”, а неколико стараца, жене и сву дјецу су затворили у школу. Послије невиђених тортура, туче, силовања, пуцања и пријетњи клањем, глади и жеђи, транспортују их возом у Коњиц и пребацују у Доње Село, Цериће. Одатле их за новац  Хрвати  пребацују на српску територију Хаџића.

Иза њих је остала потпуно спаљена Брадина и велика масовна гробница у порти цркве.Остају логори Челебићи и Мусала у којима остају најмилији, очеви, брача, дједови...

Одлазе у Тополовац у Војводину као избјеглице, гдје се разболио од инфекција и исцрпљености од траума, па је морао бити хоспитализован у болници у Зрењанину.

 

Данас живи и ради у Братунцу.

Штампа

женский журнал
cправочник лекарств