Пројекат “Сјећање” - свједочење Ратка Станишића

Братунац, 30.10.2025 године

Данас је за потребе архива Меморијалног центра Републике Српске своје свједочење о боравку у логору говорио Ратко Станишић, бивши логораш КПД Зеница.

Станишић је рођен у Зеници 28.01.1969 године. Живио је у скромној радничкој породици у зеничком насељу Распоточје. Ту га затиче рат. Муслиманске формације 05.06.1992 године врше напад на српска приградска насеља Мутницу, Распоточје и Дривушу. Према сазнањима убили су 6 а ранили 15 српских домаћина на њиховом кућном прагу. Заробљене српске цивиле гоне у Основне школе у Јањићима и Перином Хану. Одатле мушко становништво гоне у КПД (Казнено поправни дом) у Зеници. Ту је настало психичко и физичко малтретирање и злостављање.

Истражни судија Мухамед Чолаковић нам је “објаснио” да хране нема у Зеници па је нема ни за нас. Људи су падали у кому од глади.

Сјећам се да је Ханка Палдум у ресторанском простору имала неки наступ, пјевала је националистичке пјесме које смо сви морали слушати са разгласа.

Организовано нам је суђење у режији Младена Весељака и сл. браниоца Азијаде Мујкић.

Квази суђењем је пресуђен на 3,5 година због “служења” у непријатељској српској  војсци. Муке престају 09.10.1993 године када је са 58 килограма размјењен у Љубином Хану код Турбета.