Брадина, сјећање на страшне злочине

Чини се да ни једно мјесто не може као Брадина, без иједне проговорене или написане ријечи, својом тишином и сликом згаришта, испричати страдање једног народа од својих дојучерашнјих комшија. Једино се у  центру некада највећег српског села у општини Коњиц, поносно уздиже звоник, васкрсле цркве Вазнесења Господњег.

Тог злокобног маја 1992 године живот је замро у овом селу. Нестала је пјесма момака и дјевојака, весела дјечија граја, звук пољопривредних машина, звук звона са стада оваца и крда говеда, замро је и пјев птица, чула се само тишина, језива тишина умрлог села. У порти Цркве масовна гробница са тијелима убијених Срба која преживјеле жене, мајке и сестре сакупљају око кућа које опљачкане догорјевају и довлаче у њу.

Колона заробљених мушкараца се упућује према Коњицу, према припремљеним логорима смрти у Челебићима и Коњицу.

Тако је 1992 изгледала Брадина, а данас само један број преживјелих који нису „протјерани“ послије рата у треће земље свијета и они које здравље послије голготе имало служи, окупе се у порти пред Спомен обиљежјем за 48 новомученика да се поклоне њиховим сјенама и њиховој жртви за слободу свога рода.

Само 50-ак метара даље стоји Основна школа „Звонимир Белша-Ноно“ и подсјећа жене и дјецу Брадине на страшну голготу логора кроз коју су сви прошли.

Поред нове школе, зграда старе школе, мјесто силовања српкиња. Мјесто животињских порива комшија муслимана и Хрвата. У Челебићима један од најзлогласнијих логора у протеклом рату, мјесто гдје се тестирала људска издржљивост, коју нажалост 22 Србина нису издржала.

У Коњицу ОШ „3 Март“ била је претворена у „болницу за четнике“, гдје су једно вријеме склањали премлаћене логораше да умиру.

Станица полиције је била мјесто привођења и премлаћивања Срба, а многи су дужи период провели у тамницама овог здања.

У Намјенском предузећу „Игман“ за тамницу је кориштена алатница из које су логораши тјерани на принудне радове.

Последњи логор који је распустан био је Спортски центар „Мусала“.

Далибор Глигоревић и Велимир Куљанин су положили цвијеће и поклонили се сјенама невино страдалих у име Удружења логораша регије Бирач и Савеза логораша Републике Српске.