Годишњица затварања злогласног логора Силос у Тарчину.

Данас се навршило 26 година од затварања злогласног муслиманског логора смрти Силос у Тарчину. Дан сјећања на убијене и умрле логораше, на страшне муке и тортуре кроз које су пролазили. Сјећање на 24 убијена српске логораша чувају преживјели заједно са њиховим породицама. Парастос за жртве логора служен је у цркви Светих Апостола Петра и Павле на Осенику, а чин полагања цвијећа одржан је пред капијом логора Силос.

Мјере безбједности од стране Федералног МУП-а биле су на високом нивоу, иако све то оставља мучан утисак скоро 30 година након рата, огроман број дугих цијеви, транспортера, марица, прије свега,  говори у кавој држави живимо и које слободе уживамо. Као да је рат тек јуче стао, а не прије 30 година.

Можда донекле и разумљиво, с обзиром да су неки од челних људи муслиманске ратне општине Хаџићи, због своје одговорности и због ратног злочина над српским цивилним становништвом, правоснажно пресуђени и упућени на издржавање затворске казне. Суд је донекле пружио састифакцију српским логорашима овом пресудом, ако ништа друго потврдио је функционисање логора и ратни злочин почињен у њему. Логор Силос је имао и два пратећа логора у Пазарићу ОШ „9 мај“ и касарна Крупа, те неколико објеката који су служили за привремено притварање и тучу заробљених цивила.

Нажалост, овај дан према ком се не само логораши, већ сав српски корпус треба са посебним поштовањем односити због жртава, патње и страдања, од групе људи је био на самој ивици инцидента. Наиме група од 4  бивша члана Савеза логораша Републике Српске који су у протеклих неколико година искључени из чланства Савеза логораша, због кршења Статута, непримјереног понашања те низа других радњи које су ишле на штету угледа Савеза логораша и чланства истог. Та група на чијем челу Ане Михајлов и Слободан Мркајић, дала је себи за право да покуша спријечити легитимне чланове Предсједништва Савеза логораша Републике Српске на челу са предсједником Анђелком Носовићем, као и чланове нашег удружења и удружења из Вишеграда да присуствују програму обиљежавања. У порти цркве Светих Апостола Петра и Павла на Осенику, Мркајић се обрушио највулгарнијим ријечником на Носовића и остале присутне логораше, ријечником који није примјерен за сеоску кафану, а не за црквену порту. Срамно, јадно и примитивно понашање наставио са својом групом и унутар цркве, што је изазвало згражавање присутних људи и представника медија. Нажалост да као домаћин обиљежавања (тако се Мркајић представио), ако ништа друго, уздржи од личних фрустрација због искључења из чланства у Савезу логораша РС и посвети се светом задатку због кога смо сви били ту, он као „домаћин“ није чак у знак поштовања према људима због којих се служи парастос, донио списак са њиховим именима. Колико су се породице тих људи тешко осјећале у том моменту, како се осјећао свештеник, како смо се ми преживјели логораши осјећали?

Мркајић је пријетио да нећемо ући у цркву, следеће године сигурно ни прићи цркви, што је посебно погодило члана Предсједништва Савеза логораша Јанка Самоуковића који је у тој цркви крштен.

Провокације од стране истих су настављене и пред капијом логора приликом полагања цвијећа гдје су лажно представили да је предсједник Савеза логораша Ане Михајлов из Брода, а предсједник Скупштине Савеза логораша Слободан Мркајић. Због лажног предстевљања су добили кривичне пријаве пред Судом у Бањалуци.

Нажалост да ли из незнања и неинформисаности или неког другог разлога имали су подршку градоначелника Источног Сарајева. Очекујемо појашњење цијелог проблема од њега у скорије вријеме.

Ове године за разлику од предходних обиљежавања због организације ове групе људи изостале су и делегације званичника институција Републике Српске, као и масовност која се ове године свела на шаку њихових присталица.

Надамо се да се следеће године неће поновити овакве непримјерене и вулгарне сцене и понашање одређене групе људи, те да ће Суд и институције реаговати на овакве појаве, због угледа Републике Српске који је овом приликом нарушен.