Опроштај од Јованке Његован

На Градском гробљу у Братунцу, родбина и пријатељи, међу којима је био велики број бивших логораша, чланова нашег удружења, опростило се од Јованке Његован ( 1934 ) а која се упокојила 01.04.2022 године.. Јованка је последње године свог живота провела у Новом Саду. Сахрани је присуствовао предсједник удружења Винко Лале.

Живот ову храбру жену није пазио. Рат је задесио на њеном породичном имању које је стекла и градила са супругом Стеваном у селу Чешће (Tарчин), општина Хаџићи.

Приликом напада муслиманских локалних формација из Тарчина и сусједних села, њена два сина, Бранислава и Данила, одводе у злогласни логор Силос у Тарчину.

Приликом  присилних радова 26.05.1993 године на Игману у рејону Ступника,, на првој борбеној линији, Бранислав са групом  логораша бјежи према српским положајима у правцу Врела Босне, гдје је рањен. Тешко рањеног српски борци га извлаче и преносе у Ратну болницу „Жица“. Нажалост ову борбу Бранислав није добио.

Данило остаје у логору Силос до 19.01.1996 године.

У току рата, Јованка и Стеван, напуштају своје огњиште и  у размјени цивилног становништва прелазе у Хаџиће под контролом Војске Републике Српске.

По завршетку рата у страховитом  егзодусу сарајевских Срба, долазе у Братунац, гдје ће пренијети и посмртне остатке сина Бранислава  и сахранити на Војничком гробљу. Убрзо ће  у близини Брановог гроба сахранити и супруга Стевана.

Син Данило са породицом одлази у САД-е, а неколико година послије Јованка се пресељава у Нови Сад у близину кћеркине породице.

Њен последњи пут се завршава у Братунцу на Градском гробљу, поред њеног Стевана и Бранислава.

Јованка је имала посебну приврженост нашем удружењу и за вријеме живота у Братунцу, често је долазила у просторије удружења, дружила се са члановима и била активна. То је наставила и по одласку у Нови Сад, никада није дошла у Братунац а да није посјетиула удружење.

Због тога је и њен одлазак, иако у позним годинама,  тешко пао члановима удружења.

Вјечан јој помен и нека јој Господ подари Рајско насеље !