Приговор на обуставу истраге

Братунац, 30.04.2021 године

Винко Лале је поднио приговор Главном тужиоцу, на обуставу истраге коју је Тужилаштво Кантона Сарајево донијело у вези стражара који су починили ратни злочин у логорима за Србе у Тарчину и Пазарићу.

ВИНКО ЛАЛЕ

Ул. Кравичка бб

Братунац

 

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

КАНТОНАЛНО ТУЖИЛАШТВО КАНТОНА САРАЈЕВО

Канцеларија главног тужиоца 

Ул. Радићева 6

71000 Сарајево

 

ПРЕДМЕТ: Приговор оштећеног на наредбу о обустављању истраге против               осумњичених Опут Елмира и др, д о с т а в љ а.-

                    

 Веза: Ваш акт, број Т09 0 КТРЗ 0046602 12 од 25.03.2021. године

Благовремено подносим приговор на Наредбу о обустављању истраге против осумњичених Опута Елмира, Фишо Суље, Мухибић Шабана, Шахић Хидајета, Фишо Ибрахима, Јапалак Изудина, Јапалак Мехмеда, Тиро Едхема, Лиховац Саида и Јамаковић Ибрахима, број и датум из везе, због кривичног дјела Ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачка ц) КЗ ФБиХ и кривичног дјела Ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. став 1. тачка а) и б) КЗ ФБиХ, у вези с чланом 29. истог закона, из разлога погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те због преурањености доношења тужилачке одлуке јер нису у потпуности утврђене све релевантне чињенице.

Наиме, у  обавјештењу је наведено да се обуставља истрага против осумњичених и то из разлога недостатка доказа да се неко од осумњичених лица може довести у везу са извршеним кривичним дјелом.

Поступајући тужилац у обавјештењу о обустави истраге не спори да је кривично дјело учињено на штету заточеника српске националности, те самим тим поступајући тужилац ни у којем случају није могао донијети наредбу о обустављању истраге док не утврди све релевантне чињенице у конкретном предмету. С тим у вези, неопходно је нагласити да се из обавјештења не може закључити да је поступајући тужилац испитао осумњичена лица, а што је морао урадити, с обзиром на то да су исти морали имати сазнања о почињену кривичног дјела, односно да су  морали бити упознати о почињеним злочинима. Такође, не наводи се да су испитана ни друга лица која су по службеној дужности имала обавезу да заштите заточенике kao што су управници логора и друга лица из руководећих структура. 

Паушални су наводи поступајућег тужиоца да нису тачно и недвосмислено прецизирани осумњичени, а ово посебно поткрепљујем чињеницом да сам ја лично у разговору са тада поступајућим тужиоцем Аидом Ћатовић тада инкриминисао нека од осумњичених лица. С обзиром на наведено, остаје нејасно какви аргументи и свједочења су валидни за тужиоца, ако не директна изјава мене као оштећеног лица.

Потребно је нагласити и да сам у контакту са осталим бившим затвореницима - логорашима дошао до сазнања да су и они на сличан начин идентификовали имена, презимена или надимке за неке од осумњичених, као извршиоце кривичног дјела те да су о томе спремни и да свједоче.

Напомињем да је довољно погледати Предмет Тужилаштва БиХ против Ђелиловић Мустафе и других бр. С 1 1 К 007914 12 Кри, тачку 3. оптужнице, односно Завршну ријеч Тужилаштва БиХ у истом предмјету Мучење ( намјерно наношење снажног тјелесног или душевног бола или патње ) наношење великих патњи или повреда тјелесног интегритета или здравља, у којим је изнешен огроман број свједочења бивших логораша ( између осталих и дио мог свједочења). На суђењу свједоци су наводили имена лица као извриоца тих радњи, наношења тешког душевног бола и патњи и да ти записници постоје у Суду и Тужилаштву БиХ.

Не знам да ли су ти записници тражени иако је оптужница спуштена са нивоа Суда БиХ на кантонални ниво.

Из свега наведеног, предлажем да Главни тужилац донесе одлуку о наставку истраге против осумњичених лица и то на начин:

1)  Да се, ако је то неопходно, поново испитам ја као свједок-оштећени, као и сви други оштећени у овом кривичном дјелу ради давања додатних информација и сазнања; а као предсједник удружења логораша сам спреман на сарадњу у проналажењу адреса и контакта свједока.

2) Да се обавезно испитају и друга лица која су по службеној дужности морала имати информације, односно која су била упозната о чињењу кривичног дјела, управници логора, представници Црвеног Крста, лица из стзруктуре логора, као и друга лица која имају сазнања о мучењима, а која су та сазнања износили у предмету Ђелиловић и остали у тачки 3.

Незнам да ли је урађена фото документација и показ тих стражара, ради могућности препознавања од стране логораша. ради индентификације.

3)  Да се кроз истрагу дође до имена и других заточених лица, те да се испитају и лица која нису била обухваћена досадашњом истрагом, а имају сазнања о кривичном почињеном дјелу.

4)  Да се у вези мучења и намјерног наношења тјелесног и душевног бола или патње, предузму све истражне радње које би довеле до прикупљања материјалних доказа везаних за наведене злочине.

Поново наглашавамда ја и као предсједник Удружења логораша регије Бирач, истичем да је заробљеништво трајало цијели ток рата, чак и три мјесеца дуже, и да су цијело то вријеме логораши трпјели злостављање, а које се одражавало на њихово психичко и тјелесно здравље. С тога предлажем Тужилаштву, односно поступајућем тужиоцу, да сам спреман заједно са члановима помоћи у складу са нашим могућностима у истрази, а како би се извршиоци ових золчина довели пред лице правде.

С поштовањем,

У Братунцу, 30.03.2021. године. 

ПОДНОСИЛАЦ ПРИГОВОРА                                                                                                                                      Винко Лале