Обилазак Ниша
27.06.2020 године
Слободно вријеме између два дешавања, чланови удружења искористили су за обилазак неких од знаменитости Ниша
Чувена Нишка тврђава, историјски споменик и заштитни знак Ниша, у данашњем облику изграђена је на темељима античког и византијског утврђења Наисус. Налази се на десној обали ријеке Нишаве у центру града.
Велики српски жупан Стефан Немања освојио је град 1183 године, а за вријеме цара Душана коначно je ушао у састав Србије. Турци га заузимају 1427 године.
У периоду од 1719 до 1723 године Турци граде одбрамбену тврђаву према Хабсбуршкој монархији.
Простирала се на нешто више од 22 хектара са дужином зидова од 2100 метара, просјечне висине 8 и ширине 3 метра. Око зидина били су канали испуњени водом.
Нишка тврђава је најочуваније утврђење овог типа на Балкану.
Данас се користи за одржавање многих културних манифестација.
Ћеле - кула је најстравичнији српски споменик. Послије чегарске битке Турци су на најсвирепији начин жељели да се освете српском становништву. На пољу поред пута за Цариград подигли су кулу од глава изгинулих српских војника. Кула је четвероугаоног облика висине 4 метра. У њу су уграђене 952 лобање у 14 редова са сваке стране.
Једна глава је била посебно одвојена и сматра се да је то глава војводе Стевана Синђелића.
Испред капеле подигнут је споменик овом српском јунаку са његовом бистом.
Споменик на Чегру је подигнут на мјесту гдје је био шанац војника војводе Стевана Синђелића.
Срби након четиристотине година под турском окупацијом подижу устанак 1804 – 1813 године. Нападају на турске војне формације и стратешки важна мјеста. Приликом покушаја ослобађања Ниша од Турака 1809 године, 16 000 српских устаника дошло је пред Ниш. Војвода Стеван Синђелић са својих 4000 војника утврђује најистуренији шанац до града.
Османлијама стиже помоћ са цијелог Балкана и свом силином напада на Чегру војводу Синђелића и његове устанике.
Цијели дан је трајала борба са вишеструко надмоћнијим непријатељем. Када је увидио да се не може одбранити он окупља своје устанике и ослобађа их заклетве, траживши да га напусте и спасу животе. Нико није напустио војводу. Када су турски војници у великом броју ушли у шанац, војвода из кубуре пуца у барутану и диже у ваздух и себе и њих, бранећи српску час.
