Сјећање на жрве Брадине

Брадина 25.05.2020 године

Брадина, село у општини Коњиц, нажалост од 1992 године постало је синоним страдања српског народа, мјесто геноцидне намјере и почињеног стравичног злочина комшија муслимана и Хрвата.

У храму Вазнесења Господњег, који је спаљен и срушен1992 године, а послије рата обновљен, служена је Света архијерејска литургија коју је служио епископ захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством. Литургији је присуствовао велики број грађана, с обзиром на мјере због актуелне пандемије.

Послије  литургије у порти  испред Спомен обиљежја служен је парастос за 48 српских цивила, који су на најбруталнији начин убијени у својим кућама или у логорима Коњица.

Полагањем цвијећа, многобројне делегације и представници институција Републике Српске, као и Републике Србије, одали су почаст и поклонили се сјенама невино страдалих жртава.

Цвијеће испред Савеза логораша Републике Срске положили су предсједник Анђелко Носовић, предсједник Скупштине Слободан Мркајић и потпредсједник Винко Лале. Обиљежавању су присуствовале делегације Удружења логораша Вишеград са чланом Предсједнишва СЛРС Јанкицом Самоуковићем и многобројни чланови нашег удружења.

Амбасадор Републике Србије Драган Ђорђевић, Винко Лале, Душан Павловић, Ристо Гогић у разговору са свештеником Миланом Бужанином.

Цвијеће испред Савеза логораша Републике Срске положили су предсједник Анђелко Носовић, предсједник Скупштине Слободан Мркајић и потпредсједник Винко Лале. Обиљежавању су присуствовале делегације Удружења логораша Вишеград са чланом Предсједнишва СЛРС Јанкицом Самоуковићем и многобројни чланови нашег удружења.

Брадина је прије рата била насељена већински српским становништвом које је чинило 10% српског становништва општине Коњиц. Муслиманско-хрватске снаге су 25 маја 1992 године, опколиле и напале са око 3 хиљаде добро наоружаних припадника ово српско село, убиле 48 цивила на најбруталнији начин. Нека тијела су преживјеле жене сакупљале око спаљених кућа, а она су сахрањена у масовну гробницу у порти храма, док нека тијела нису никада пронађена.

Преживјело мушко становништво које је заробљено и један број жена протјерано је у логоре који су  оформљени у Челебићима (војни магацини горива),  Спортска дворана „Мусала“ у Коњицу и логор за жене и дјецу у ОШ „Звонимир Белша Ноно“ у Брадини.

То су била три највећа логора, а у другим објектима су били мањи логори као што су ОШ „3 март“ ( Болница за четнике ), УНИС „Игман“ алатница, Стара школа Брадина, Станица полиције ...

У логорима је страдало 22 становника Брадине.

За ове злочине још нико није одговарао, а у Суду БиХ за злочине над српским цивилима суди се : Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.

Они се терете за прогон, убиства, силовања, затварања, мучења и друга нечовјечна дјела.

Нажалост за годину дана процеса свједочило је само 10-ак свједока од планираних близу 200 и промјењена 3 поступајућа тужиоца.

Предсједништво удружења је због великог броја чланова који су били логораши у овим логорима, од почетка истражних радњи активно укључено у праћење тока предмета и дало је велики допринос у материјалним доказима поступајућем тужиоцу. Исто тако је спремно на сваки облик сарадње са Тужилаштвом БиХ у циљу постизања правичне пресуде за ове злочине и одређене врсте састифакције за жртве Брадине.