Казивање Милке Ковачић

Братунац 31.07.2019 године – Снимање личне приче Милке Ковачић

Међународна комисија за нестала лица у БиХ ( ИЦМП ) са сједиштем у Сарајеву, поводом Међународног Дана несталих лица који се одржава 30. августа снимила је причу Милке Ковачић о нестанку њеног супруга Божидара Ковачића 1992 године, која би требала бити тим поводом објављена.

Божидар Ковачић је био учитељ у подручној школи „Душан Јерковић“ у селу Тегаре, општина Братунац. У школи је имао стан гдје је са супругом Милком живио од 1971 године. По избијању ратаних сукоба на овим просторима, муслиманске локалне снаге су упале у ово село. Том приликом ућитеља су заробили његови бивши ученици и одвели у команду локалне јединице у Горње Поточаре код Сребренице.

Према тврдњама српских логораша из логора „Пилићарник“ са истоимене локације, Божидара су ту тукли, говорећи како су ухватили Радована. У кући преко пута логора (кућа Азема Аџовића) је била команда у којој је био Насер Орић. Божидар је уведен у команду гдје је прем а свједочењима толико тучен да су се врисак и запомагање јасно чули у објекту логора.

Његово беживотно тијело су након тортура вукли низ улазне степенице, а затим убацили у паркирано моторно возило.

Иако се знају учесници овог монструозног злочина, мјесто извршења злочина, нажалост Тужилаштво БиХ је обуставило истрагу и овај случај није добио епилог на Суду БиХ, као ни многи други са овог простора. Изгледа да су муслимански злочинци заштићени и амнестирани од својих свјетских заштитника, а холивудска прича о Сребреници и мит који су створили о истој недодирљив.

Неки од припадника тзв. Армије БиХ који су учествовали у злочинима над српским народом, сахрањени су као „жртве геноцида“, неки са војним почастима у миру у Сребреници, неки живе као „обесправљени повратници“ у Републику Српску, а нико не зна гдје су кости учитеља Божидара, ничија савјест није прорадила да бар покаже гдје су кости, да се достојно сахране и да нађу свој смирај. Божидару толико бар дугују муслиманске породице чију је дјецу васпитавао, изводио на прави пут и за које је добровољно дао 70 пута крв. Многе муслиманске животе је спасио, а они су његов један узели на најмонструознији начин.

Док нечија савјест не проради, Милки остаје да на терену тражи његове кости, да иде од есхумације до есхумације, од гробнице до гробнице и да се нада да ће за свог живота испунити мисију тражења.

Правда јесте спора али је достижна,  а дотле ће остати у школском дневнику 3 разреда - УЧИТЕЉ УБИЈЕН !

Божидар Ковачић рођен 30.11.1939..