Злочин без казне

Братунац, Залазје 12.07.2019 године 

У селу Залазје код Сребренице, након 27 година, Срби овог краја су се окупили да одају помен пострадалим у злочинима који су починили комшије муслимани у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони.

Испред Удружења логораша регије Бирач и Удружења несталих лица вијенац су полиожили Милка Ковачић, Ристо Гогић, Винко Лале и Велимир Куљанин.

Служен је парастос, запаљене свијеће и положено цвијеће. Присутне су биле делегације и званичници из Републике Српске и Републике Србије.

Ово је простор на коме су Срби жртве геноцида који се понавља, да ли због кратког памћења, или српске спремности да забораве и опросте или због нечег трећег, али злочин се поновио. Поновио се од потомака оних комшија муслимана, који су комплетне породице побиле и поклале у Другом свјетском рату као припадници усташких формација, под заповједништвом злогласног Францетића.

Злочинце ни тада ни сада није стигла казна, стигла је награда. Послије оног рата није се смјело причати, послије овог овог ослобађање злочинаца пред судовима, непровођење или површно провођење истрага, опструкције у процесима, мијењање исказа свједока, куповина свједока ...само су неки од алата за  даривање награде злочинцима.

Први пут се жртве дијеле на жртве првог и жртве другог реда. У овом случају, на овом простору, српске жртве су жртве другог реда, о њима се не смије говорити, њих не треба спомињати, јер њихова жртва и истина о њиховом страдању руши мит о бошњачком страдању, руши мит о шехидима, мит о страдалној Сребреници. Урушавају пројекат у који је много уложено и у који се много улаже.

Разлика је у томе што је већина српских жртава цивилно становништво, бошњачких шехида који су их поклали и побили српско становништво, а затим многи од њих бојећеи се српске освете у безглавом пробијању и међусобном обрачунима оставили кости на ратишту. Српске жртве су своје кости оставиле на кућном прагу, у свом селу, осим оних који су живи одведени у логоре смрти у Сребреницу. Нажалост њихове кости се још увијек траже.

Истина је спора, али доступна. Србима остаје борба за доказивање те истине, У тој борби се треба угледати на Јевреје. Борити се за сваку жртву, за сваку истину, прогонити злочинце и именовати и живе и мртве.

То треба да буде завјет свим невино пострадалим, само тада ће њихове душе наћи свој смирај.

Нека Бог подари рајска насеља њиховим душама.