Трагична вијест

Братунац 09.06.2019 године – Страшна и болна вијест

ПРЕМИНУО ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА

СПАСОЈЕ КОВАЧЕВИЋ

У вечерњим сатима  ( 19.30 ) у Братунцу, послије успјешно одржане Скупштине удружења на којој је поново изабран за предсједника удружења, изненада је преминуо  Спасоје Ковачић у својој 64 години. Ову страшну вијест саопштио је секретар удружења Винко Лале. Његова изненадна, трагична смрт тешко је погодила његову породицу, чланове Удружења логораша регије Бирач, Савез логораша Републике Српске на  чијем челу Скупштине га је смрт затекла, многе пријатеље у Републици Српској, Србији, Хрватској, Америци и Аустралији.

Спасоје Ковачевић је био затвореник злогласног логора „Силопс“ у Тарчину. Послије размјене ангажован је у Војсци Републике Српске, гдје је часно остао до краја рата.

У послије ратном периоду, када је покренута идеја о оснивању удружења бивших логораша, ангажовао се у Братунцу гдје је са породицом дошао у егзодусу сарајевских Срба 1996 године, заједно са Винком Лалом, Ранком  Жужом, Александром Петрићем, Славком Церовином, Миром Дабићем и многим другим на формирању удружења.

Био је први предсједник основаног Удружења логораша регије Бирач, а убрзо се ангажовао  у формирању Савеза логораша Републике Српске. Од оснивања Савеза логораша обављао је многе значајне функције у Савезу до последње, предсједника Скупштине Савеза логораша Републике Српске.

Ковачевић је најбоље године живота посветио раду у Савезу логораша и Удружењу Бирач, потпуно волонтерски све те године. Био је велики патриота, борац за доказивање истине о страдању српског народа, поготово страдању у логорима. Тих, ненаметљив, али вриједан и одговоран, оставио је јак печат у новијој историји Републике Српске, на понос својој породици, својим сарадницима, пријатељима и свим људима који су га познавали.

Иако је прошао тортуре у логору, које су оставиле поиследице по здравље, није желио освету, желио је само истину.

Због тога је био један од активних учесника и заговорника у изградњи мира у БиХ.

Ово је велики губитак за све, остала је велика празнина његовим изненадним одласком, али и велико дјело због којег ће Спасоје живјети док живе људи који цијене истину и мир, вриједности за које се несебично борио до последње трена свог живота.

Драги наш саборче, сапатниче, пријатељу, брате

Хвала ти за све, била нам је част радити и живјети са тобом !

НЕКА ТИ ЈЕ ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ – БОГ ДУШУ ДА ТИ ПРОСТИ !