Првостепена пресуда за злочине у логору Силос
Сарајево 05.07.2018 године – Пресуда за злочине у логору Силос
Изрицању пресуде у Суду Босне и Херцеговине у Сарајеву, за почињене ратне злочине у логорима Силос Тарчин, ОШ „9 Мај“ Пазарић и касарна Крупа присуствовала је делегација удружења.
Винко Лале - " Само за нека убиства требали су добити по 30 година."
У делегацији удружења која је бројала 20 чланова били су бивши логораши ових логора, а подршку су пружила братска удружења из Братунца и Сребренице.
Спасоје Ковачевић - "Све су опљачкали и попалили."
Логор Силос у Тарчину основан је од стране муслиманског Ратног предсједништва општине Хаџићи средином маја мјесеца 1992 године и трајао је до 27.01.1996 године. Затворен је на датум затварања фашистичког логора Аушвиц.
Судски процес је трајао дуже од шест година и овај предмет је до сада био најобимнији и најсложенији који је вођен пред овим судом.
У фази истраге коју су проводили припадници СИПА-е по налогу Тужилаштва БиХ, удружење се активно укључило од првог дана 2009 године. Обезбијеђен је велики број бивших логораша за свједочења по новом ЗКП, обезбијеђене су контакт адресе у Републици Србији, Црној Гори, САД-а и Аустралији.
Иако смо у удружењу сви волонтери, дали смо свој максимални допринос и били на услузи свим службама. У том периоду, у просторијама удружења, радило се буквално даноноћно.
Из своје базе података дали смо око 360 материјалних доказа, а преко 100 чланова је дало изјаве инспекторима и истражитељима.
Сарадња са тужиоцем Маријаном Погачником ( Република Словенија) била је на највишем могућем нивоу. Били смо у сталном контакту у истражном поступку и припреми оптужнице.
Уследило је и хапшење и оптужница за :
- Мустафу Ђелиловића предсједника Ратног пресједништва општине Хаџићи ( Кризног штаба).
- Фадила Човића, начелника СЈБ Хаџићи,
- Незира Казића, команданта 9 Брдске бригаде тзв. Армије БиХ
- Мирсада Шабића, командира ПС Пазарић
- Бећира Хујића, управника логора Силос
- Халида Човића, замјеника и последњег управника логора Силос.
- Шерифа Мешановића управника логора Крупа
- Нермина Калембера, стражара у логору Силос.
У процесу који је трајао више од 6 година, било је и потребно да неке свједоке лично , због здраствених проблема и година старости, одвозимо на свједочења.
На крају процеса два бивша логораша, Горан Голуб и Милорад Пандуревић су промијенили исказ у корист одбране оптужених.
Винко Лале је реплицирао на ове промјене исказа и врло аргументовано пред Судом БиХ одговорио ( поготову на нападе Горана Голуба на удружење и Лала лично да је вршио притисак на свједочење против оптужених ). Првостепеном пресудом оптужени су пресуђени на казне :
- Мустафа Ђелиловић, 10 година.
- Незир Казић, 10 година.
- Фадил Човић, 8 година
- Бећир Хујић, 8 година
- Шериф Мешановић, 7 година
- Халид Човић, 6 година
- Мирсад Шабић, 6 година
- Нермин Калембер, 5 година
Представници удружења су на конференцији за медије, по изласку из суднице, изразили своје незадовољство висином пресуде и најавили путем Тужилаштва жалбу .
Винко Лале, секретар удружења захвалио се свим бившим логорашима који су свједочили у овом предмету и дали свој немјерљив допринос, те споменуо оне који су своју историјску улогу у овој причи из само њима знаним разлозима пропустили и одбили да свједоче. Захвалио се тужиоцу Маријану Погачнику који је почео рад на предмету и исти довео у судницу, писањем оптужнице, те тужиоцу Зорици Ђурђевић која је сав терет преузела и са њим се херојски носила све ове године.
Истакао је незадовољство висином казне, сматрајући да само за убијене на присилном раду у Сарајеву, требају добити казне од 30 година, те да су ове казне у најмању руку бизарне.
Спасоје Ковачевић је рекао да су казне минималне и да су логори били метод за етничко чишћење Срба са ових простора, те да оптужницу треба проширити на на налогодавце и друге извршиоце којих има „на стотине“.
Истакао је да су по затварању у логоре Срба, њихове куће опљачкане, имовина опљачкана , а многе куће после тога запаљене.
Недељко Магазинх је навео да су он и његови сапатници прошли кроз 8 логора за 4 године, да су копали ровове по граду Сарајеву, гдје су многи оставили своје кости и дијелове тијела.
Да је логор напустао када су логораши напустали злогласни логор Аушвиц, на исти дан.
Зоран Аћимовић је рекао да је ово у исто вријеме смијешна и жалосна пресуда, да је ово увреда за бивше логораше.
Оваква пресуда води ове народе у поновне сукобе, јер правда није задовољена.
Зоран Аћимовић - "Ово је срамна пресуда."
Из образложења пресуде, јасно се види да је цивилно, војно и полицијско муслиманско руководство било организатор и извршилац ових злочина.
Представници удружења ће од тужиоца затражити улагање жалбе на пресуду.
Одлазак у неизвјесност - чланови удружења на путу у Сарајево.
Напомињемо, да је из овог предмета, тужилац Зорица Ђурђевић, уз помоћ нашег удружења, урадила оптужницу против тројице припадника тзв. Армије БиХ из Четврте моторизоване бригаде ( Храсница ) за убиство и сурово поступање над српским логорашима из Силоса, приликом копања ровова у сарајевском насељу Бутмир.
Том приликом стријељани су Славиша Капетина, Ранко Варагић и Милан Крстић.
За овај монструозни злочин пред Кантоналним судом у Сарајеву оптужени су Мустафа Дивјан, Ферид Делић и Алија Газибара.
Тужилац Зорица Ђурђевић и секретар Винко Лале - Жалба ће бити на висину пресуде.
Чланови удружења ће истрајати у намјери да и друге починиоце злочина и оне који су учествовали у чињењу тих злочина, на просторима општине Хаџићи под муслиманском контролом буду приведени пред судове и одговарају за почињене злочине.
Очекују подизање оптужница за десетине злочинаца који су на слободи. Порука за жртве је да је правда спора али ипак доступна, порука за злочинце – правда ће вас стићи !
Одмор послије изрицања пресуде у Источном Сарајеву.
У име свих бивших логораша, породица оних који нису међу нама, чланова нашег удружења, у име правде и слодобе – ХВАЛА СВИМА КОЈИ СУ НАМ У ОВОЈ БОРБИ ПОМОГЛИ !!!